Dodir od stakla (II.dio)

Prvo poglavlje

Kada sam izletila iz kuce,uputila sam se pravo na grob majke.Suze su same od sebe padale.Cim sam dosla na groblje pocela sam jos vise plakati.Uputila sam se na majcin grob.Njen grob je bio jednostavan.Bio je tu spomenik  na kojem je pisalo ‘’Ivana xXx’’ 1960-2009.Pored spomenika bilo je cvijece,ruze,crvene ruze simbol ljubavi koje je moja majka najvise voljela.Kraj jedne ruze bila je slika,na slici smo bile moja majka,Rita,Aleksej i ja.Tu smo bili srecni a sada nema nista od toga.Sada nema majke osobe koja nas je donijela na svijet a nema ni srece.Sjedila sam i plakala.Jednostavno dve godine bez plakanja,jednostavno nisam mogla vise drzati to u sebi.Plakala sam i kroz suze sam jecajuci govorila.Govorila sam o nasem sadasnjem zivotu,o danima bez nje.

Nakon sat-dva sam obrisala suze i krenula kuci.Krenula sam u zivot.Majke vise nema ali nemogu zivot provesti u tugi.Zato sam nabacila lazni osmjeh i napravila korak naprijed.Korak koji ce promijeniti tok mog zivota.Uputila sam se ka nasem stanu,sacuvala sam kutiju koju mi je majka rekla da cuvam i neotvaram do 20-te godine,danas je taj dan.Dan koji ce promijeniti sve,kada od tog dana nista nece biti isto.

Dosla sam u stan,odjurila sam u moju sobu.Ispod kreveta sam cuvala kutiju.Kutiju koju sam sve ove godine cuvala kao najvece blago koje imam,a i bilo je najvece blago koje sam imala.Sjela sam na krevet s kutijom u ruci.Polako sam kutiju stavila na krevet,imala sam osjecaj da ako kutiju bacim na krevet da ce se sve razbiti,da ce sve nestati.Obrisala sam prasinu s kutije.Pocela sam je polako otvarati.Prvo sto sam ugledala kad sam otvorila kutiju bio je komad papira ali ne bilo kakvog papira.To je bilo pismo moje majke naslovljeno na mene.Vec je pozutio od stajanja ali nije mi smetalo.Bilo je zavezano s crvenom trakom.Moja majka je obozavala sve sto je bilo crveno.Za nju je to predstavljalo simbol ljubavi.Za mene je istog znacenja bilo sve do majcine smrti.Sada crveno za mene predstavlja krv,smrt i sve lose.Pocela sam citati,bilo je napisano majcinim savrsenim rukopisom,rukopisom kojim je samo ona znala napisati.

‘’Draga Lidija’’

Kada ovo citas ja cu sigurno biti mrtva.Danas sam imala osjecaj da cu umrijeti pa sam odlucila da napisem pismo mojoj djeci.Ostala dva pisma koja vidis u kutiji su za Ritu i Alekseja,molim te da im das pisma.Zeljela bi da kazem da znam da ce vam biti tesko poslije moje smrti,da cete izgubiti osobu koja vas je uvijek gurala naprijed u zivot,koja vas je tjesila kad vam je bilo tesko,osoba bez koje nemozete,osoba koja vam je bila sve na svijetu-majka.Poznajuci tebe i Ritu znam da cete se uspjeti izboriti za sebe,za svoj zivot.Ali se bojim za Alekseja.Molim vas da vi njemu budete podrska u svemu,da budete osobe koje ce ga gurati naprijed u zivot,osobe koje ce ga tjesti kada mu bude tesko bas kao sto sam i ja vama bila ta osoba.U ovoj kutiji sam ostavlila neke vazne dokumente za koje znam da ce vam trebati,stvari koje ce vas podsjecati na mene.Ali nemojte tugovati cijeli zivot za mnom.Zivot je kratak,provedite ga u sreci a ne u tuzi.Ali nemoj te nikada zaboraviti mene .Zato zelim ti mnogo srece u zivotu dijete moje.Budi mudra,pametna i zena koju ce svi pamtiti po njenoj mudroscu a ne po tome kako je izgubila majku.Ne daj Alekseju da me zaboravi,stalno mu pricaj o meni a kada dovoljno odraste kazi mu istinu o majci.Volim te,ali sta god da se desi ostani jaka žena.

                                                                                                                                       Volim te

                                                                                                                                    19.9.2009

                                                                                                                          Ivana Todorovska